Priča iza naših mapa uma
Ove mape uma nisu nastale uz pomoć veštačke inteligencije.
Nastajale su godinama u učionici.
Sve je počelo u učionici
Pre više od 15 godina počela sam da primenjujem mape uma u radu sa svojim učenicima kao način da fiziku ne uče samo kroz formule i definicije.
Kada učenik neku fizičku pojavu analizira, povezuje sa drugim pojmovima, organizuje informacije i zatim ih predstavlja kroz slike, boje, simbole i sopstvene ideje, istovremeno koristi različite načine razmišljanja: logičko i analitičko, ali i vizuelno, kreativno i apstraktno.
Na taj način učenik nije samo pasivni primalac informacija. On mora da razume fiziku da bi mogao da je predstavi na svoj način.
Zato mape uma u mojoj nastavi nikada nisu bile cilj same po sebi. One su bile alat kojim sam učenike podsticala da povezuju, razumeju i dugoročnije pamte ono što uče.
Fizika očima učenika
Svaka od ovih mapa nastala je rukom učenika kao njihov način da povežu, razumeju i nauče fiziku.
Neke mape su oživele
Nisu sve ostale na papiru. Neke su postale trodimenzionalni modeli, pokretne priče i mali svetovi fizike koje su učenici sami osmislili i napravili.
Od učionice do Marinine Fizike
Godinama kasnije, ideja je ostala ista.
Fizika se ne uči samo pamćenjem formula. Mnogo lakše je razumemo kada možemo da je vidimo, povežemo i pretvorimo u priču.
Zato su mape uma danas postale deo Marinine Fizike. Crteži koje vidite na ovom sajtu nastali su iz iste ideje koja je pre mnogo godina počela u mojoj učionici.
Učionica
→
Marinina Fizika
Ono što je nekada nastajalo na papiru u učionici, danas živi dalje kroz Marininu Fiziku.